Планинарски савез Републике Српске

Login Form

Ко је на мрежи

Ко је на мрежи: 123 гостију и нема пријављених чланова

Статистика

Посетиоци
39
Чланци
199
Број прегледа чланака
722181

Сваки планинар ће знати какав је осјећај попети се на неки нови врх, неку нову висину и помјерити сопствене границе. Тај осјећај је имао сваки члан наше шесточлане екипе, када смо у суботу, 16.07.2016. у јутарњим сатима стали на врх највише европске планине, Елбруса.


Жеља за успоном је ту била одавно, а саме припреме су почеле мјесецима раније, бар што се тиче скупљања потребне опреме и планирања финансијских аспеката експедиције. А оне вазније припреме су почеле много раније, још са првим одласком на планину, када је родјена љубав према планинама.
Као и сваку озбиљну експедицију, тако је и ову неко морао иницирати и испланирати. Овог пута је то био Игор Милошев, секретар ПСД “Патрија” из Градишке, мој лични пријатељ као и велики друг ПД “Клековача”.
Наш циљ је био величанствени гребен Кавказа, односно његов најпознатији и највиши дио Елбрус. Врх ове планине вулканског поријекла је на 5642 м изнад нивоа мора, што је висина Западног Елбруса. Источни Елбрус, друга вулканска купа, је само двадесетак метара нижа и висина јој је 5621 м. Елбрус је највиши врх Европе, као и један од “7 Суммитс”, групе највиших планина на свим континентима. Налази се на југозападу Руске Федерације, односно у Кабардино-Балкарској републици.
Екипа која је кренула на пут 10.07. је била у саставу: Игор Милошев из ПСД “Патрија” Градишка, Дијана Врховац, Милица Богдановић и Мирослав Тривић из ПАК “Суммит” Бања Лука и моја маленкост као представник ПД “Клековача” и Града Приједора. Нас петоро је чинило екипу из РС, али пуноправан члан је била и Јована Богојевић, планинарка из Пожаревца (Србија) и најмладја чланица наше групе.
Након вишемјесечних припрема сви смо се нашли на београдском аеродрому “Никола Тесла”, одакле је кренуо наш пут ка Русији. Из Москве смо након краћег чекања отпутовали до Минералних Вода, туристичког мјеста са аеродромом најближим нашој коначној дестинацији.
Након два лета и 200 км вожње стижемо у Терскол, малено село испод самог Елбруса, које је база експедицијама које крећу на врх. Смјештамо се у угодан хотел који се налази у засеоку Чегет. Први дан је планиран за аклиматизацију на планину која носи исто име као и засеок, Чегет. Висока је 3601 м и поред тога што се налази у пограничном подручју Руске Федерације са Грузијом, њено име је посебно и због тога што је по њој названа и “нуклеарна актовка” у којој се налазе кодови за лансирање руског нуклеарног арсенала и која се увијек налази уз руског предсједника. Иако носи “опасно” име, наш аклиматизацијски успон је био врло угодан. Иако се нисмо попели до самог врха, због забрана у пограничној зони, дошли смо до висине од 3400 м, одакле нам се, на тренутке, кроз облаке пружио поглед на величанствен масив Елбруса.


Сљедећи дан смо напустили хотел и заједно са екипом Високогораца Црне Горе, које смо упознали претходни дан и који су имали исти циљ као и ми, кренули на падине Елбруса. Из мјеста Азау креће жичара која води до станице Мир, на висини од 3500 м. Након тога је потребно ратрацима пребацити сву опрему до првог кампа Гарабаши, односно бунгалова у облику бурета, како се на руском и зову (Бочки), који је на висини од 3750 м. Смјештај нажалост није на нивоу алпских домова, али то је некако и очекивано. Имамо кров над главом и задовољни смо. Тај дан је искориштен и за аклиматизацијски успон до другог кампа, Приут 11, који се налази на висини од 4100 м. Име носи по једанаесторици научника који су ту боравили тридесетих година прошлог вијека. Поред главног објекта, за смјештај се користе монтажне кућице, односно контејнери, мада неки планинари постављају и своје шаторе.
Четвртак је резервисан за успон до Скале Пастухове, групе стијена на висини од 4800 м. Након аклиматизације се поново спуштамо на спавање у Боцке. Петак је резервисан за одмор и транспорт опреме до Приута 11. На срећу, планина је добро покривена телефонским сигналом, па смо могли путем интернета да пратимо временску прогнозу, што је код планирања успона кључно. Иако претходних дана субота није обећавала много, у петак је прогноза показала добро вријеме и одлука је пала, идемо сутра.
На успон крећемо 16.07.2016. у 01:00 час по локалном времену. Наша група од шест и црногорска од седам планинара, заједно крећу ка врху планине.
Почетак успона је најчешће најтежи дио, због тога што је првих неколико сати ноћи најхладније и најмрачније. Иако смо имали срећу да вријеме буде мирно, без много вјетра, температура је била неколико степени испод нуле. Први симптоми висинске болести остављају трага на члановима групе. Сваки корак је тежак, неко се жали на главобољу, неко на хладноћу, али сви имају осјећај слабости и малаксалости. Недостатак кисеоника узима свој данак. На тзв. Седлу које се налази између источног и западног врха, на висини од 5400 м, екипе праве први већи одмор. Снијег је запрљан траговима поврацања, јер је мучнина још један од симптома. Срели смо већ неколико група које се крећу назад, јер су одустали од успона. Сви имају неодољиву жељу да спавају, али знамо да то не смијемо и да би то могло бити кобно. Након узимања мало чаја и утопљавања чланова екипе, којима је хладно, настављамо даље. Након двадесетак минута излазимо на дио стазе који је обасјан излазећим сунцем, па се бар субјективно смањује један од проблема за неке чланове групе, хладноћа. Али је и даље након сваких неколило метра потребно правити паузе, јер сваки корак изискује огроман напор. И поред доста криза ипак остајемо компактна група и нико не одустаје.
Након више од 7 сати ходања, у времену изеђу 08:30 и 09:00, коначно излазимо на врх. Сретни због успјеха и на ивици снага, неки се смију, неки плачу, али сви смо поносни на себе и једни на друге. Застава нашег Друштва и савеза је поново на крову Европе, након 26 година. Након краћег боравка на врху због фотографисања и одмора, крећемо путем назад, који је једнако физички исцрпљујућ, као и успон.
Планина нам је допустила да је покоримо на тих неколико минута боравка на врху и захвални смо јој због тога. Али је нисмо освојили, како некад људи пишу. Она је освојила нас.
16.07.2016. ће увијек бити посебан датум за свих тринаест планинара са простора бивше Југославије, а посебно за нас троје који смо овим успоном прославили тачно годину дана од успјешног успона на Монт Бланц.
Драшко Згодић

 

Адреса

Планинарски савез Републике Српске
Светосавска 13
79000 Приједор



Лига РС у планинарској орјентацији 2017.

Табела

Коначни пласман за 2017.
1. ПД "Сјемећ" Рогатица - 17 бодова
2. ПСД "Столац" Вишеград - 16 бодова
3. ПД "Гласинац" Соколац - 12 бодова
4. ПД "Клековача" Приједор - 07 бодова
5. ПД "Сјемећ" Рогатица(Ж) - 03 бода
6. ПД "Гласинац" Соколац (Ж) - 03 бода
7. ПСД "Столац" Вишеград(Ж) - 01 бод
8. ПСД "Превија" Ламовита - 01 бод
9. ПАОК "Бањалука" Бањалука - без бодова

 

intersportlogo

mtel