Сваког првог викенда у децембру планинари у Приједору обиљежавају Дан рудара тако што обилазе Рударску трансверзалу коју организује Планинарско-скијашко друштво “Љубијски рудар” Приједор. Ове године је то по 17. пут. Њоме се походе многи значајни локалитети из богате историје рударења нашег краја.
Суботње јутро, 3. децембра 2022. године, иако кишно окупило је 70-так планинара који се нису колебали као ни рудари који се никад не колебају када раде посао. Наш аутобус је стао у Старом Мајдану, варошици у близини Санског Моста. Предсједник ПСД “Љубијски рудар” Божо Грбић нас је упознао о историји рударења на нашим просторима почев од илира, римљана, па преко средњег вијека до данашњих дана. На нашим просторима било је 35 мајдана (турска ријеч за коп). Посљедњи који је радио до 1910. године налазио управо у Старом Мајдану. Тада је ово мјесто било веће чак и од Приједора. Поред копова ту су се налазиле и мале топионуце жељеза јер им је поред руде у близини било довољно воде и дрвета неопходних за технолошки процес.
Одвојили смо се од Мајданских планина и кренули према Љубији. Ишли смо према Старој Ријеци. Ту смо се сусрели са рударењем у савременом добу. Наиме, на локалитету површинског копа Цигануша-Шкорац започиње у наредном периоду експлоатација жељезне руде. Замјеник руководиоцовог копа, Иван Предојевић, нам је објаснио како су текли и како теку припремни радови за почетак експлоатације. Посебну пажњу нам је привукла велика рударска машина. Тај багер је толико велик и нама необичан да смо сви на њему направили фотографију.
Даље смо наставили преко Ретка па се спустили у Љубију, персонификацију рударства у Европи. За неке учеснике трансверзале ово је први пут да су у овом живописном мјесту. Посебно изненађење им је била информација да је овђе својевремено играо чувени Боби Фишер и да је пјевао најпознатији тенор Лучано Павароти. Значај Љубије се види по много чему колико је била испред свог времена. Сада су то само, нажалост, само лијепе успомене и оронуле фасаде.
Сваки планинарски скуп се завршава заједничким ручком који је организован у Централној радионици у Приједору. Грасуљ никад не може да омане а за то се потрудила Миланка.
Да са пута не скренемо бринуо се Даворин Шикман, иначе алфа и омега рудничке заштите на раду. Трансверзалу су поред планинара Љубијског рудара и клековаче обишли и планинари ПД “Гора” из Бања Луке и ПД “Трешњице” из Градишке. Након лијепо проведеног дана и пређених 14 км и наученог о својој околини поздравили смо се до сљедећег сусрета уз рударски поздрав: Сретно!
Текст: М. Сарић
Фотографије: С. Миљуш, Д. Радиновић, В. Еленков, Б. Деркућа Бевандић, Д. Шикман, Р. Новаковић и М. Сарић
