Фразом да су године само број често нас тјеше када зађемо у зрелу животну доб. Био то клише или не, двоје најстаријих планинара из бањалучког Планинарског друштва „Абонос“ руше предрасуде када је овај хоби у питању.

Дренка Бановић (72) и Милутин Краљ (78) су двоје истинских заљубљеника у планинарење и инспиративан примјер људске виталности и страсти према природи. Иако су у поодмаклој животној доби, не дозвољавају годинама да их успоре.

Њихова прича показује да стварно никад није касно за здрав и активан живот.

Дренка се у свијет планинарења упустила када је имала 61 годину. Прва планина на којој је почела њена авантура била је Козара. Након тога освојени врхови су се редали један за другим: Романија, Прењ, Височица па све до Маглића, који је са 2.386 метара надморске висине највиша планина у БиХ.

„Сви су нешто говорили, ‘јој Маглић’, како је тешко и захтјевно. Мени уопште није био проблем“, прича Дренка.

Када је стекла кондицију одважила се да осваја врхове ван БиХ, па у својој „пењачкој биографији“ може да се похвали Олимпом (2.918 метара, Грчка) и Мусалом (2.925 метара, највиша планина Бугарске и цијелог Балкана),  чије врхове је освојила са 65 година, затим Пелистером (2.601 – Сјеверна Македонија), Триглавом (2.864 – Словенија), Кајмакчаланом (2.521 – С. Македонија).

„Жао ми је што се раније нисам почела бавити планинарењем. Ја сам хтјела али нисам знала како. Уз помоћ једне другарице из Дома пензионера мало сам се информисала и једног дана сачекала аутобус из Бањалуке до Козаре и тако сам почела. То је била стаза дуга око 21 километар“, присјећа се она.

На Олимп и Мусалу попела се за пет дана, што је изузетан резултат за ове врхове, а сваким наредним освојеним врхом изненадила би саму себе.

„Најтежи ми је био Пелистер. Не због дужине већ пута. Цијели терен чини плоча на плочу. Мислила сам да нећу моћи сићи са врха. Полако сам уз помоћ осталих планинара успјела да се вратим”.

Након сличних адреналинских авантура сада је мало “повукла ручну”, па због здравствених тегоба више не иде често на планинарске туре као раније. Кондицију одржава свакодневном шетњом, гдје дневно пређе око 15 километара.

„На сваком прегледу изненадим докторицу. Шетња ми прија, што здравствено тако и ментално. Борим се“.

Извор: www.mondo.ba