Грмеч планина… Грмеч… он је…“- крадом се књиге лаћа – „он се простире… молим, он се… од Кључа до Бихаћа.
Он је шумовит… дрво… он је…“ – и перо врти у руци – „по њему расту борови, јеле, ис њима – медвјед и вуци…“ Б.Ћопић
Опет нас је дочекао. Он, такав као из Ћопићевог дјела. Нити шта додати, нити одузети.
Нас који смо изабрали да умјесто кишног недјељног дана у топлом дому, по 13. пут одамо почаст жртвама Четврте непријатељске офанзиве у оквиру Операције Вајс, фебруара 1943.године.
Ранојутарњим сусретом планинара у селу Бравско, отпочео је и овај Грмечки марш.
Киша, вјетар, стаза већ добро знана, овај пут блатњава и клизава, не скида осмјехе са лица најупорнијих ка своме циљу, највишем врху Грмеча, Црном Врху на 1605 м.
На врху облаци и магла ометају уживање у погледу на околне предјеле које сваки пут сагледавамо у једном даху. Брзинско фотографисање да се не прави гужва и “бјежимо” назад.




При повратку проклизавање по мокром и блатњавом терену, смјех, договори и планови за наредна дружења. А онда… У подножју, добро познати мирис врућег планинарског пасуља, који грије тијело и душу, још и више у овако лошим временским приликама, него иначе. Богата трпеза у организацији Завичајног удружења Сањана и мјештана села Бравско не оставља никога равнодушним. Неизмјерно смо им захвални сваки пут на томе.
Поздравни говор др Нене Добријевића, предсједника Планинарског савеза Републике Српске и рођеног грмечлије, направио је кратак осврт на страдање Грмечког живља у току Другог свјетског рата. Услиједила је додјела признања учесницима похода. Уз ракију, кувано вино и музику дочекасмо вријеме за растанак и повратак кући.
Још једном остављамо Грмеч са сјетом на све његове жртве из Другог свјетског рата.
Вратићемо се опет да се не забораве.
Вјечна им слава и хвала!
“Сахранисмо га под првим јелом, гором плотун зајеча. И тако Бране вјечито оста на стражи сред Грмеча…
У школи стојим и с много туге читам слова са стране: „Овдје је некад учио школу дјечак Десница Бране“. Б.Ћопић
Текст: Јелена Бановић
Фотографије: Душко Вујичић, Мира Долић, Јелена Бановић, Бојана Деркућа Бевандић, Лука Иванковић, Валентина Дешић, Данијел Кусоњић и Марко Сарић





