Једно од најчешћих питања које нам упућују планинари јесте зашто се Планинарско друштво “Клековача” из Приједора зове тако а не по оближњој Козари? Разлог томе је што је прије оснивања нашег Друштва у Бања Луци већ постојало Планинарско друштво “Козара” па су се наши родоначелници одлучили да дају име по највишој планини у Босанској крајини – Клековачи.
Клековача је планина коју често и радо походимо. Прије неколико година смо започели са праксом која полако али сигурно прераста у традицију а то је да обиљежавамо Дан нашег Друштва акцијом “Рођендан Клековаче на Клековачи”. 71. рођендан смо прославили неколико дана раније у неђељу, 2. јуна 2024. године.
50 планинара нашег Друштва је кренуло од серпентине према Малој Клековачи. Сваки стијенски облик ове планине нас је по ко зна који пут оставио забезекнуте и сваки пут нам личи на нешто ново. Свима познати слон је дефинитивно најфотографисанији облик а амфитеатар незаобилазно мјесто посјете. Да не буде само пуко ходање мало се учило о пењању и начину кориштења штапова у стијенама.
Када смо приступили Малој Клековачи (1761 м) почастила нас је лијепим погледом на околину: на сјеверној страни са хоризонтом се стапала наша Козара, на истоку се пружала Мањача, Чемерница и Лисина, на југу су били Цинцар и Шатор који су дирали облаке а на западу Динара а иза ње вијенац Велебита. Био је то савршен призор и савршено мјесто за “бранч” па је мени из ранаца био изнешен на заједничку трпезу.
Мањи дио екипе је кренуо према дому а други дио Приједорским смјером па гребеном према Великој Клековачи. Стаза гребеном пролази занимљивим подручјима гђе се смјењују стијене, пропланци и наравно клека а најљепши је свакако поглед на обе стране.
Вијугавом стазом преко стијена изашли смо на Велику Клековачу (1962 м). Обзиром да је то највиша тачка на овој планини, услиједило је планинарско крштење па чак и за оне које имају већу висину али су први пут на Клековачи а рођендан је ипак у питању. У савршеном дану без велике врућине и уз лагани повјетарац ово је било идеално мјесто за кратку паузу послије лагане гребенске туре.
До дома смо се спуштали колским путем што и није било тако занимљиво. А у дому је било пуно занимљивије Наши другари који су раније сишли са Мале Клеке су аранжирали мезу и охладили пиће које је у част рођендана за своје чланове припремило Друштво. Уз мезу, пиће и чашицу разговора услиједило је славље у пријатној атмосфери и дружењу. Гђе би рођендан прошао без торте па смо се на крају засладили са њих три.
Славље је било право и чак смо у аутобусе успјели ући трен пред почетак кише. Слављенички сретно, зар не? Нека су нам сретне прве 71 године!
Текст: Марко Сарић;
Фотографије: Валентина Дешић, Бојан Јојић, Лука Иванковић, Мирослав Јоксимовић, Данијел Кусоњић, Милош Окановић, Драшко Згодић и Марко Сарић
__
Марко Сарић
секретар ПД “Клековача” Приједор
