Прољећно јутро, цвијетна недеља, на измаку мјесеца априла дан наговјештавали су лијепо вријеме и у планинарима будило наду да је пред њима још једно топло дружење на Романији. Чланови Планинарског друштва “Гласинац”, посљедњих дана припремали су се за пети – јубиларни прољећни планинарски поход на Романију, манифестацију која лагано улази у традицију, а која је ове године одржана у складу са ограничењима по броју учесника.
Окупљање соколачких планинара и њихових гостију из Зворника и Рудог, локација Надроманија, планинарски дом “Црвене стијене”. Након поздавних ријечи и изложеног програма похода од стране домаћина и водича акције Мирослава Дивчића, формирала се колона и планинари су кренули пут највишег врха Романије – Великог Лупоглава (1652 м.н.в.). Стаза углавном снијежна води поред Черемиџића колиба, кроз црногоричну шуму, до Ждријела, одакле се отвара видик на околне планине, мокрањску котлину и Црвене стијене, чије се љепоте купају у прољећном сунцу. Вијугавом шумском стазом, рубом стијена, колона се креће даље, према Орловој стијени и стијени Гавранка. Планинари застају на видиковцима, уживају у погледима на фантастичне пејзаже. Оштар и чист ваздух, помјешан са мирисом црногоричне шуме, даје нову снагу за наставак похода, према Литици и Доброј води. Опет краћа пауза, радост погледа на прекрасне предјеле који се пружају према Мокром, Црној стијени и Јасенови. Приближавајући се врху, планинаре дочекује висок снијег, али то није препрека да се освоји највиши врх Романије. Након успјешно савладаног посљедењег успона, сви учесници су на врху. Радост неизмјерна, заједничко фотографисање.
Водичи током похода – Мирослав Дивчић и Миланко Крстајић задовољни што су сви учесници похода успјешно савладали стазу и што ношени топлом емоцијама и слатким умором, одлазе својим домовима.
