До дома се долази се путем који се одваја на Равној Романији од регионалног пута Соколац – Сарајево. Након 4,5 километра асфалтног пута долази се до планинарског дома. Жељезницом и авионом можете до Сарајева ,а дом је око 36 километара од Сарајева.
Планинарски дом “Црвене Стијене” тренутно располаже са 10 кревета, а окончањем унутрашњих радова капацитет ће бити 30 лежаја у пет спаваоница. Домаћин је ПД „Гласинац“ Соколац.
Изградња планинарског дома “Црвене Стијене” је почела 2014. године када је саграђена планинарска колиба.
У мјесецу јулу 2017. године купљено је земљиште на локацији Надроманија и планинарска колиба постављена је на локацију друштва, те и уследило је проширење смјештајног капацитета, изградњом зиданог објекта планинарског дома.
Прва фаза изградње дома завршена је 2018. године када је окончано зидање објекта и постављена кровна конструкција.
У дому је тренутно могуће извести дневне боравке и послужења за излетнике мање и већих група планинара, заљубљеника у природу, те осталих грађана који би жељели да проведу слободно вријеме у природи.
Посјетиоцима планинарског дома на располагању је шест соба са 17 кревета као и комплетно уређене туш кабине и купатила.
Од планинарског дома воде уређене планинарске стазе, за 20 минута хода се стиже на најатрактивнији видиковац на Романији, Црвене Стијене.
До највишег врха Романије (Велики Лупоглав 1652 м. н. в.) стиже се за 3 часа хода.
У близини су стијене са алпинистичким смјеровима. Истичемо податак да су Драго Шефер и Војо Илић у јесен 1929. године извели пењачки успон у југоисточној стијени другог (горњег) зуба у романијским Дјевојачким стијенама. Овај њихов успон сматра се првим пењачким смјером зацртаним у планинама БиХ.
У књизи Планинарски записи (ПС БиХ, Сарајево 1984) Драго Шефер пише у поглављу “Почеци алпинистичке активности у БиХ”:
“Приликом сусрета са Војом Илићем, трговачким помоћником у Сарајеву, прихватио сам понуду да с њим у суботу навечер кренем на Равну Романију. Његови су родитељи тамо имали посјед и кафаницу, који километар прије Хан Обоџаша. Војо је имао млађег брата Бобана и сестру Љубицу… У сами мрак кренули смо пјешице из Сарајева преко Васиног хана, Хреше, Сумбуловца, а онда макадамском цестом до Мокрог. Код Пустопоља, остављајући цесту, изашли смо на Равну Романију… потом опет цестом према кући Војиних родитеља. На нашем путу нас је с лијеве стране пратила силуета Црвених стијена. Негдје пред зору, око три сата, стигли смо до нашег циља. Гостопримства Војиних родитеља и данас се радо сјећам…
Планинарска манифестација „Прољећни поход на Романију“ уврштена је у календар Планинарског савеза РС, а истичемо поред ове друштво је организатор и више похода, као и такмичења у планинарској оријентацији.
