За алпинисту Драгана Челиковића не постоји препрека која би га спријечила да учини оно што науми, пише србијански лис АЛО. Овај доктор из Крагујевца, дугогодишњи планинар и заљубљеник у природу, успио је да оствари подвиг о којем други могу само да маштају. Он је након седам дана баш на Васкрс освојио врх Анапурна на Хималајима који са надморском висином од 8.091 метара спада у десет највиших врхова на свијету.

Његов подвиг утолико је већи, јер се овај успон сматра једним од најопаснијих због честих лавина у којима је до сада страдао велики број планинара. 

– Планина је заиста тешка и захтијева озбиљну физичку спремност и менталну снагу. Успон је трајао седам дана, а од 2.700 метра креће само пењање, а ледена вертикала је око 15 до 20 метара. Ја сам успио једини пјешице да се вратим у камп, из нашег тима двоје је страдало, а било је и око 30 спасилачких летова који су превозили повријеђене планинаре, прича за РИНУ Драган.

Међутим, овај врх на Хималајима није једини свјетски џин који је овај Крагујевчанин оставио под ногама. Прије 13 година освојио је највећи врх на свијету, Монт Еверест, али и Канченџунгу на којој се налази трећи највиши врх на свијету. 

– Анапурна ме је подсјетила управо на Канченџунгу на коју сам се попео прије 12 година. Тада сам се јако разболио и стално понављам да бих тада умро да ми непаслки чувени планинар и спасилац Мингма Схерпа није помогао. Тада сам се извукао жив, али сам из те ситуације и начињених грешака извукао и јако важне поуке и више се никад нисам озбиљно разболио на експедицији. Сада сам на примјер, девет дана спавао на температури од минус 25 степени и ево ме здрав сам. Мало само кашљуцам, сједим у хотелу и кувам чајеве већ други литар, рекао је овај планинар који се још увијек није вратио за Србију. 

Додаје да се на овај врх, како каже, попео школски, упркос чињеници да је он био најстарији у тиму ништа га није поколебало. Захваљујући великом техничком искуству остварио је још један планинарски циљ. Због његових досадашњих достигнућа, име Драгана Челиковића дефинитивно ће заувијек бити уписано у историју српског планинарства.

Извор: АЛО /РИНА